gradac izdavacka kuca

gradac casopis

biblioteke

Autor: Verner Hajzenberg
Naslov:  Fizika i metafizika 


Hajzenbergova intelektualna biografija pojavljuje se pred našim ?itaocima neposredno posle proslave sedamdesetogodišnjice njegovog ro?enja. Hajzenberg se rodio 1901. u Vircburgu. Studirao je teorijsku fiziku kod Zomerfelda. Doktorsku disertaciju je odbranio 1923. godine rešenjem jednog hidrodinami?kog problema koji i danas prate polemike. Uklju?uje se, potom, u grupu oko Nilsa Bora, koji u Kopenhagenu stvara centar za teorijske studije tek otkrivene atomske dinamike. Jedan je od retkih koji Borovim imaginacijama uspeva da dâ precizan matemati?ki oblik. Formulisao je tzv. matri?nu mehaniku (1925) i relacije neodre?enosti (1927), kojima se dovršava traženje unutrašnje konzistentnih stavova, „potrebnih i dovoljnih“ za opisivanje ponašanja fizi?kih sistema na mikroskopskim domenima. Taj krug danas poznajemo pod imenom: nerelativisti?ka kvantna mehanika. Nobelova fondacija ga nagra?uje 1932. godine. U?estvuje na skoro svim svetskim skupovima koji diskutuju o novoj shemi i afirmiše se uz Bora kao njen glavni protagonist. Sledi, 1932, formulacija izotropskog spina i interes za fenomen simetrije. Za vreme rata ostaje u Nema?koj i radi na projektima vezanim za primenjenu fiziku. Re? je o onom krugu pitanja koja u SAD rešavaju njegove kolege prognane iz Nema?ke, iz ?ega proisti?e nuklearno oružje. Vra?a se, 1943, na Vilerovu ideju (1937) po kojoj svi procesi vezani za elementarne ?estice treba da budu opisani samo merljivim veli?inama (tzv. S-matrice). U isto vre-me interesuje se za prirodu magnetizma i kosmi?kog zra?enja. [ezdesetih godina objavljuje niz radova o strukturi elementarnih ?estica. Ovoga puta prati ga mali broj istraživa?a. Pisao je i mnoge rasprave filozofske intonacije, od kojih je nazna?ajnija knjiga Fizika i filozofija (1958). Knjiga koja je pred ?itaocem duhovna je „ispovest“ jednog od najzna?ajnijih stvaraoca modernih predstava o strukturi neorganskog sveta. Ona razmatra širok krug pitanja i poseduje dragocenosti izvornog dokumenta. Uvek, tj. i kada analize gube uverljivost, kao da prisustvujemo vrlom momentu ra?anja jedne misli koja je sva u težnji da bude svoja i otvorena. – Zvonko Mari?