gradac izdavacka kuca

gradac casopis

biblioteke

Autor: Žil Mišle
Naslov:  Jovanka Orleanka 


Žil Mile (Jules Michelet), verovatno najve?i francuski istori?ar, rodio se u Parizu 21. avgusta 1798. u hugenotskoj porodici. Sin sitnog tampara, od ranih dana pomagao je ocu u mu?nom poslu, u jednom podrumu na Bulevaru svetog Martina. Od malena su roditelji uo?ili njegovu izuzetnu bistrinu, tako da su ga, iako na tankoj zaradi, 1812. dali u Licej Karla Velikog gde je postigao briljantan uspeh. Ve? 1821. postaje profesor istorije i narednih pet godina predaje na vie ondanjih kola i ustanova. U to vreme prevodi Principe filozofije istorije ?anbatiste Vika i pie Kratak pregled moderne istorije. Godine 1927. postavljen je za predava?a na glasovitoj Ecole Normale Superieure. Potom objavljuje Po?etke francuskog prava i Istoriju Rima; biva postavljen za efa istorijskog odeljenja u Nacionalnom arhivu. Tih godina Mile zapo?inje svoj ogromni rad na Istoriji Francuske u devetnaest svezaka. Rad na tom monumentalnom delu traja?e pune trideset ?etiri godine. Prvi svezak objavljen je 1833, a poslednji 1867. Godine 1838. Mile je izabran za profesora istorije i morala na Colege de France. Svojim predavanjima sa te katedre, zajedno sa Edgarom Kineom i Adamom Mickijevi?em bitno je uticao na oblikovanje duha vremena, osobito me?u mladim naratajima. Poto je posle estog toma zastao sa pisanjem Istorije Francuske, objavio je zaredom dela Sudjenje templarima (1841), O jezuitima (zajedno sa Edgarom Kineom) (1843), Svetenik, ena i porodica (1844), Narod (1845) . Tada je zapo?eo i obimnu Istoriju Francuske revolucije, koju ?e pisati u rasponu od est godina. A zatim se vratio pisanju Istorije Francuske, svog kapitalnog dela. Naporedo sa tim grandioznim poslom, Mile je napisao nekoliko vie knjievnih nego istorijskih dela u kojima se osvedo?io kao izvrstan stilista. To su svojevrsne meditacije i pesme u prozi, proete filozofskim razmiljanjima: ene revolucije (1854), Ptica (1856), Ljubav (1859), ena (1860), More (1861), Vetica (1862), Planina (1868), Nai sinovi (1869). Francusko-pruski rat 1870. zatekao je Milea u Parizu: bio je isrpljen i bolestan. Otiao je u Italiju, ali su ga vesti iz otadbine do te mere alostile da je nakon kapitulacije Pariza doiveo napad apopleksije. Ipak, tada je zapo?eo rad na Istoriji XIX veka. Delo je ostalo nezavreno. Umro je 9. februara 1874. godine u malom provansalskom mestu Jeru nedaleko od Tulona. Mile je svoje delce Jovanka Orleanka 1841. godine objavio najpre u petom tomu Istorije Francuske. Ono je predstavljalo III i IV poglavlje tog toma i otada se, naravno, nalazi u svim kasnijim izdanjima Istorije Francuske. Me?utim, ve? 1853. godine Mile se odlu?uje da Jovanku Orleanku sa kratkim uvodom objavi u posebnom izdanju. Ovaj prevod na srpski ura?en je prema tom izdanju. M. Komneni?