gradac izdavacka kuca

gradac casopis

biblioteke

Autor: Tomas de Kvinsi
Naslov:  Poslednji dani Imanuela
       Kanta 

Preveo sa engleskog: Jovica Aćin


Opis poslednjih trenutaka Imanuela Kanta, zasnovan na sećanjima sekretara i prijatelja tog čudesnog mislioca iz Kenigsberga, tvorca transcendentalne filozofije, u ovom neobičnom spisu nošen je podjednako ironijom i divljenjem. Bizarne slike i dvosmislene senzacije prepliću se u De Kvinsijevoj povesti o svakodnevnom životu čoveka moćnog intelekta koji stari i degeneriše se. Ono što bi u izvesnim prilikama bilo shvaćeno kao anegdota, ovde se odjednom, u tananim odlukama autora o izboru ove ili one crte iz neizbežnog obrušavanja u smrt, prikazuje kao silovita drama u kontekstu neke transcendentalne i apsurdne fikcije. Rođen 1785. godine u Mančesteru, Tomas de Kvinsi mnogima je poznat kao opioman, upravo zato što je u književnosti najčuveniji po autentičnom i odličnom delu Ispovesti engleskog uživaoca opijuma (1821), objavljenom i u srpskom prevodu. Francuskim čitaocima otkrio ga je Bodler, koji će u njemu videti sabrata; španskim i hispanoameričkim – Borhes, koji će se na njega, kao pretka, pozivati kao na svoj uzor. Prijateljevao je s jezerskim pesnicima, Vordsvortom i Kolridžom, i autor je njihovih književnih portreta, nezaboravnih po duhu sugestivnosti. Uprkos svojoj spisateljskoj plodnosti, bio je zatvaran zbog dugova. Upoznao je bedu kojoj se, zatim, pridružio i jad kad mu je umro sin Džulijus u svojoj petnaestoj godini, a ubrzo za njim i žena Margareta. Potkraj života, na zahtev izdavača, otpočeo je prikupljanje i pregledanje svojih radova (koji svedoče ne samo o njegovim enciklopedijskim znanjima nego i o heteroklitnim i multiformnim književnim darovima) radi njihovog objavljivanja u sabranim delima. Prvi tom se pojavio 1853. godine, a poslednji, četrnaesti, godinu dana posle autorove smrti. Umro je 1859. godine.