gradac izdavacka kuca

gradac casopis

biblioteke

Tema broja: Antonen Arto
Priredila:  Mirjana Miočinović 
Broj:  136-137-138
Obim:  190 strana, sa fotografijama

Više od pola veka deli nas od smrti Antonena Artoa (1948), a da njegov život, njegovo delo ne prestaju da imaju privlačnu snagu, onu koju ima svaka uznemirujuća i nikada do kraja dokučiva pojava. Razloge za tu poluvekovnu fascinaciju Artoom povezujemo, pre svega, sa zaraznom silinom njegove pobune protiv ustaljenog reda stvari, tog reda stvari čiju defektnost osećamo na sopstvenoj koži, a da nismo kadri da shvatimo njene uzroke, niti da sprečimo njene posledice. Jer na ovom svetu ništa nije kako bi trebalo da bude i kako je (možda) nekada bilo. Patnja je jedina konstanta u ovom i ovakvom svetu, patnja duše i tela podjednako, a „poredak stvari“, institucije na kojima on počiva tu su samo da je zamagle ili, što je još gore, da je sistematski uvećavaju. Iz ovog, u biti gnostičkog viđenja, rađa se Artoova pobuna o kojoj svedoči svaki njegov redak i svaki njegov gest, od njegovih najmlađih godina do njegovih poslednjih dana. U ovom broju Gradca objavljeni su brojni Artoovi tekstovi (Odgovor na anketu o samoubistvu, Pisma Ženiki Atanaziu, Heliogabal ili krunisanje anarhista, Obred pejotla kod Tarahumara, Da svršimo sa božjim sudom, Pozorište surovosti, Pozorište i nauka, Arto luda, Ludilo i crna magija, i drugi). Takođe su objavljena sećanja njegovih prijatelja: A. Bretona, Žaka Prevela, Žan Luja Baroa, Rože Blena, Marije Kazares..., kao i dokumentarna drama o Artoovom životu Miroslava Karaulaca. Pored brojnih fotografija i Artoovih crteža objavljene su i biografsko-bibliografske odrednice.