gradac izdavacka kuca

gradac casopis

biblioteke

Tema broja: Beket
Priredio:  Milojko Knežević 
Broj:  143-144-145
Obim:  290 strana, sa fotografijama

Uprkos činjenici ili upravo zbog činjenice da je Beket najširem krugu čitalaca poznat pre svega po svom pozorišnom opusu, i to ponajviše po Godou, Kraju igre, Krapovoj poslednjoj traci i Srećnim danima, o kojima je već mnogo i govoreno i napisano, mi smo se opredelili za neke druge njegove tekstove, možda manje poznate, ali ne i manje važne. Od dvanaest ovde ponuđenih komada (komadića, kako je sam Beket voleo da ih zove), najmanje pet se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku, premda su neki od njih (dve skice) napisani kasnih pedesetih godina XX veka. Ponuđeni pregled Beketove poezije verovatno je najpotpuniji dosad objavljen kod nas. Od oko dvadeset objavljenih njegovih pesama, ovom izboru nedostaje pet-šest onih objavljenih u časopisima tridesetih godina, koje nisu ušle u kasnije priređivane zbirke. Beketovi prozni tekstovi objavljeni u ovoj svesci (pored dva romana već objavljena kod ovog izdavača) spadaju, po našem mišljenju, u njegova najsnažnija prozna ostvarenja. Trzaji, i Kako reći, uz par pesama koje takođe donosimo u ovom broju, poslednji su njegovi radovi objavljeni za života. U ovoj svesci su objavljena i dva Beketova eseja (jedan o Prustu, drugi o Danteu, Đordanu Brunu, Viku i Džojsu), kao i jedina tri Beketova dijaloga (sa Žoržom Dituijem). Takože donosimo i nekoliko važnih tekstova o Beketu (M. Eslin, Moris Nado, Alen Rob-Grije, Piter Bruk, Lidovik Žanvije, Žan Marten, Pjer Šaber, i drugi), zatim nekoliko tekstova naših autora (Kaća Samardžić, Radomir Konstantinović, Ivan Dimić, Pavle Stefanović), uz fragmente iz njegove biografije (Didje Ber, Dž. Noulson i E. Kronin) i opis njegovih poslednjih dana (Džon Montegju). U broju je objavljena izabrana bibliografija (sa kompletnim Beketovim prevodima na srpski i hrvatski jezik), kao i brojne fotografije.